Nosio najskuplju jaknu, ZLATNI KRST nije skidao, bio najopasniji šef podzemlja! Radio za DB, a i danas se ćuti o...

Priče o kriminalcima iz devedesetih godina se i dan danas prepričavaju. O njima postoje razne priče, anegdote za koje mnogi nisu ni čuli.

Takva jedna je baš o jednom Crnogorcu koji je vladao podzemljem, a bio i najopasniji šef.

Nekrunisani kralj crnogorskog podzemlja, Vaso Pavićević ubijen je u noći između 24. i 25. aprila 1996. godine na putu Podgorica - Petrovac.

Devedesetih godina izgubljeni su mnogi mladi životi u krvavim obračunima mladića sa "vrelog asfalta", a jedan od njih bio je i vođa "barskog klana", Vaso Pavićević. Vaso je rođen 1963. na Kosovu, a nekoliko godina nakon rođenja, njegov otac dobio je posao u Baru, što je bio razlog za seljenje. Upravo u Baru je i odrastao, trenirao prvo fudbal, a zatim boks.

Pre završetka školovanja Pavićević se preselio u Beograd gde je nastavio da se bavi sportom. Bio pripadnik Srpske garde pod komandom Đorđa Božovića Giške. Pavićević je bio poznat kao žestoki momak i ratnik, izuzetne fizičke spreme (bio je prvak u boksu '86), a prema nekim mišljenjima, upravo jaki treninzi spasili su mu život čak dva puta.

Živio je na relaciji Beograd – Bar, u Baru se oženio i dobio sina, ali i nakon toga vratio se u Beograd gde je nastavio da se bavi boksom.

PREŽIVIO DVA ATENTATA

Prvi pokušaj ubistva dogodio se u Beogradu, Pavićević je po izlasku iz boks kluba u kojem je i trenirao, ušao u automobil i tada su dva maskirana napadača na njega ispalila kišu metaka, čak 39, od kojih ga je pogodilo 9, ali je uspio da se oporavi i nakon 4 dana stane na noge i ubrzo se vrati u Bar.

Drugi atentat desio se godinu dana kasnije upravo u Baru, kada ga je, dok je izlazio iz kuće, pogodio snajperista. Pavićević je i tada teško ranjen, polomljena mu je vilica i rame, a majka i sestra pronašle su ga u lokvi krvi i verovale da je mrtav. Međutim uspeo je da se izvuče i iz ovog atentanta, a zatim je javnost sve više počela da se interesuje za njega.

Njegova porodica tvrdi da Vaso nije znao ko ga želi mrtvog, kao i to da nikada nije rekao u koga sumnja i zašto.

Manje od godinu dana od poslednjeg atentata Pavićević je već potpuno bio oporavljen, posvetio se privatnom biznisu, bio vlasnik kafića i čekao da mu se porodi druga žena.

UBISTVO Pavićević je u Podgoricu došao 24. Aprila, njegova porodica tvrdi da je razlog njegovog odlaska u Podgoricu bio upravo porođaj njegove žene koji je trebao da se dogodi svakog časa. Da li slučajno ili planirano nikada neće biti rasvijetljeno, ali toga dana se u Podgorici sreo sa Jovom Vujičićem, dosta mlađim ali ne i manje opasnim mladićem koji je već bio zagazio u svet kriminala i barskog podzemlja.

Vujičić je desetak godina bio mlađi od Pavićevića, ali bili su prijatelji i imali su zajedničko društvo, među kojima su bili i Ljubo Bigović, Armin Osmanagić, Nikola Krivokapić… I danas se policijski službenici sjećaju njegovih prestupa, važio je za opasnog momka, agresivnog i vrlo problematičnog. Pavićević ga je držao uz sebe iako je bio 10 godina mlađi, vodio ga je sa sobom u Beograd, a majka Vasa Pavićevića veruje da je razlog tome što je njen pokojni sin želio da pomogne Vujičiću, koji je imao teško odrastanje. Ipak, ono što čudi porodicu i što ih navodi da veruju da su se sporne noći slučajno sreli jeste činjenica da Vaso Pavićević i Jovo Vujičić u tom periodu nisu bili u dobrim odnosima.

Legendarni Baranin ubijen je u sačekuši, zajedno sa Jovom Vujičićem, u noći između 24. i 25. aprila 1996. godine, na putu Podgorica - Petrovac. Pronađeni su u parkiranom automobilu, izrešetani kišom metaka (pominjalo se između 60 i 100 nađenih čaura). Na licu mjsta policija je pronašla propisno parkiran opel kadet, kojim su se Pavićević i Vujičić kretali ka Baru. Pucano je u glavu obojici, pretpostavlja se jer se znalo da nose pancire.

U automobilu je nađeno zlato, novac i druge vrijednosti, kao i pištolj Pavićevića koji je bio otkočen. Postoje mnoge teorije o smrti Pavićevića i Vujičića. Prema jednoj, njih je prvo zaustavila policijska patrola u 22 časa što je bio znak za ubice da se pripreme. Nije poznato da li su to bili pravi policajci ili maskirani kriminalci, ili možda pripadnici službe bezbednosti, ali nakon toga zatvoren je saobraćaj na toj deonici puta kako bi atentatori imali vremena i prostora da ih ubiju. Barani su ponovo zaustavljeni na vrhu Paštrovića Gore, kada je na njih iz više različitih oružja, tačnije iz tri vrste oružja ispaljeno između 60 i 100 metaka.

Postoji sumnja da je Vaso Pavićević te noći nastradao od strane onih kojima je verovao, jer izuzetno oprezan i iskusan ne bi se zaustavio bilo kome. Postoji sumnja da ga je na putu zaustavio neko od njegovih bliskih prijatelja, ili eventualno policija, odnosno maskirani kriminalci, a kao organizatori pominjali su se i ljudi iz tadašnje državne bezbednosti.

Ubistvo Pavićevića i Vujičića nikada nije rasvijetljeno, ostala je misterija do te mjre da ni dan danas ni istražitelji ne mogu sa sigurnošću tvrditi da se zločin desio upravo na tom mestu.

Postoji čak i sumnja da se zločin dogodio negde drugo, a potom su čaure, automobile i njihova tela prebačeni tamo gde su ih istražitelji i našli. Nakon Vasove smrti ubijeni su i svi pripadnici njegovog klana.

Vaso Pavićević će ostati upamćen po čuvenoj Versaće jakni koju je imao u filmu "Vidimo se u čitulji".

Verovali ili ne, ta jakna je tada koštala neverovatnih 15.000 maraka koje je Vasa iskeširao.

Da podsetimo, Karanfil Manojlović Fuka je isto bio jedan od najjačih, a o priću o njemu pročitajte na OVOM linku.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Espreso vesti)